Imate pitanje?
Za daljnje informacije Vam stojimo na raspolaganju.
| Krajnji potrošač: | +49 2452 962 450 |
|---|
| E-Mail: | info@trotec.com |
|---|
Kondenzacioni sušači sa kompresorima
Tehničke razlike i način funkcionisanja kompresionih rashladnih sušača
Zato što se najveći broj primena za odvlaživanje vazduha odvija u kućnom okruženju unutar temperaturnog opsega od 15 do 25 °C, zbog odličnog odnosa cene, performansi, učinka i energetske efikasnosti ova vrsta uređaja spada u najčešće korišćene odvlaživače vazduha u privatnom sektoru i građevinarstvu.
Kompresorski kondenzacioni sušači funkcionišu po principu rada frižidera. U unutrašnjosti radi kompresorski rashladni sistem, koji rashladno sredstvo transportuje preko dva prenosnika toplote - kondenzatora i isparivača.
Rapidni hladni šok to omogućava
Preko kompresora i ekspanzionog ventila se rashladno sredstvo izlaže promenjivim pritiscima unutar zatvorenog kruga, pri čemu se gas prilikom sabijanja na strani kondenzatora zagreva a prilikom širenja na strani isparivača rapidno rashlađuje daleko ispod temperature prostorije.
Na isparivaču dolazi praktično do „totalnog obaranja temperature“ – vazduh se rapidno rashlađuje ispod njene temperature tačke rose, zbog čega se vlaga koja je vezana u vazduhu tamo kondenzuje u kapljice vode i koja se zatim okapa u prihvatnu posudu. Hladni, suvi vazduh se zatim sprovodi kroz vruć kondenzator, tamo preuzima njegovu toplotu i na kraju struji kao suvi topli vazduh u prostoriju u kojoj se ponovo obogaćuje vlagom.
Ledeno doba nema šanse
Zavisno od temperature okruženja i vlažnosti vazduha, isparivač može da postane veoma hladan a pri temperaturama u prostoriji ispod 15 °C na njegovoj površini može da dođe do stvaranja leda.
Pojačano stvaranje leda „začepljuje“ u određenoj meri lamele (zaleđivanje) i tako smanjuje kapacitet odvlaživanja uređaja.
Zato svi kondenzatorski kondenzacioni odvlaživači vazduha poseduju uređaje za redovno odleđivanje isparivača - najčešće preko recirkulacije vazduha ili toplog gasa, kao što je objašnjeno u sledećem odeljku „načini otapanja“.
Ukoliko ne bi dolazilo do ovog procesa odleđivanja putem recirkulacije vazduha ili otapanja toplim gasom, isparivač (hladni deo) bi se kompletno zamrznuo, sve dok pravi „ledeni zid“ ne bi potpuno učinio nemogućim prostrujavanje vazduhom.
 |
 |
Načini otapanja kompresorskih rashladnih sušača:
Otapanje recirkulacijom vazduha
Kod ovog postupka se otapanje tipično obavlja vremenski ili senzorski upravljano u režimu rada recirkulacije vazduha, koje se dakle često naziva i elektronsko ili električno otapanje:
Kod pojačanog stvaranja leda na isparivaču dolazi do isključivanja kompresora i pokreće se postupak otapanja, dok ventilator najčešće nastavlja sa radom i prostrujava isparivač za otapanje leda toplim vazduhom iz prostorije.
Ovaj postupak je dokazan i funkcioniše dobro po pravilu u zagrevanim okruženjima preko 15 °C.
Kada se takvi sušači koriste u hladnijem okruženju – ispod 15°C, površinska temperatura isparivača je manja od 0 °C, što za posledicu ima jako stvaranje leda na površini, i koji se zatim praktično neprestano mora otapati kod uređaja sa sistemom otapanja preko recirkulacije vazduha zbog znatno dužeg trajanja otapanja.
Sa odvlaživačima vazduha koji se otapaju recirkulacijom vazduha u takvim hladnim okruženjima regularan rad odvlaživača skoro da nije moguć jer uređaj permanentno radi na sopstvenom otapanju!
Zato su rashladni sušači sa otapanjem recirkulacijom vazduha iz ekonomske perspektive uvek dobro rešenje za sve primene sa umerenim temperaturama vazduha iznad 15 °C i u toplim prostorijama.
Otapanje toplim gasom
Odvlaživači vazduha za rad u hladnijim prostorijama su, za razliku od otapanja recirkulacijom vazduha, opremljeni sistemom otapanja toplim gasom u bajpas postupku.
Ovde se aktivno koristi topli gas rashladnog sredstva iz cirkulacije kompresora radi brzog i efikasnog otapanja. Na početku odleđivanja, specijalni magnetni ventil se automatski otvara i, umesto do kondenzatora, sprovodi topli gas direktno preko bajpasa do isparivača, pa se nakon njegovog odleđivanja ponovo zatvara da bi se nastavio regularna cirkulacija rashladnog sredstva za rad odvlaživanja vazduha.
Za razliku od otapanja recirkulacijom vazduha, automatsko otapanje toplim gasom omogućava znatno kraće faze otapanja od samo nekoliko minuta, što je obavezan preduslov za efikasno odvlaživanje vazduha u niskom temperaturom opsegu kod nezagrevanih prostorija. Na kraju krajeva, stvarno odvlaživanje vazduha se odvija isključivo u fazama neotapanja uređaja za sušenje!
Za odvlaživanje nezagrevanih prostorija sa temperaturama ispod 15 °C su sprema tome podesniji i efikasniji odvlaživači vazduha sa automatikom toplog gasa u poređenju sa uređajima sa recirkulacijom vazduha iste snage kompresora.
Kod temperature okruženja iznad 15 °C se sve više približava učinak takvog odvlaživača onom sa automatikom toplog gasa i otapanja dok je kod temperatura iznad 18 °C u principu on identičan.
Zaključak: Rashladni sušači sa otapanjem toplog gasa su fleksibilno primenjivi univerzalci jer njihov sistem otapanja omogućava korišćenje u temperaturnom opsegu od 5 °C do 35 °C. Na taj način se ovi uređaji mogu varijabilno koristiti u toplim ali i u hladnim prostorijama - i leti i zimi. S druge strane, uređaji sa otapanjem recirkulacijom vazduha se zbog karakteristika procesa iz ekonomskih i energetskih razloga mogu koristiti samo u temperaturnom okruženju od 15 °C do 35 °C.
Praktično znanje o odvlaživačima vazduha - pregled svih poglavlja
Poglavlje 1: Osnovna znanja u vezi vlažnosti vazduha - sve je apsolutno relativno
Poglavlje 2: Pregled postupaka odvlaživanja vazduha – kondenzacija i adsorpcija
Poglavlje 2.1: Kondenzacioni sušači sa kompresorima
Poglavlje 2.2: Kondenzacioni sušači sa Peltier tehnologijom
Poglavlje 2.3: Adsorpcioni odvlaživač vazduha
Poglavlje 3: Koji postupak odvlaživanja za koju svrhu?